Ukleta Lobanja

Našao sam amajliju u obliku lobanje, ono što mi se desilo nakon toga je JEZIVO.

Vaše horor priče | Mmedia Mreža | Piše: Anonimno 01.10.2018

Od kako znam za sebe, pratila me je nesreća, ode lopta u žbunje, probuši se, sendvič uvek mora pasti na namazanu stranu, glava pismo, uvek izgubim, nikada nisam imao sreće... Sve dok nije došao jedan dan... Dan koji mi je promenio život... Bio je to tmuran dan, sa puno oblaka, duvao je jak vetar, i trebao sam krenuti u školu. Prvi čas smo imali biologiju, imali smo kontrolni, pošto je bio kratak, nastavnik ga je brzo pregledao, i ja sam dobio jedinicu... Kako čudno... Ceo dan u školi mi je bio jako težak, čak dva nastavnika su pitali, a jedan dao kontrolni, dobio sam jedinicu iz svih tih predmeta... Poslednji čas je bilo fizičko, i pošto sam odugovlačio sa presvlačenjem, ostao sam poslednji u svlačionici, nekako sam se spremio, i krenuo da izlazim, no, nešto mi je zapalo za oko, nešto svetlucavo, nešto malo... Na podu svlačionice, našao sam amajliju. Bila je u obliku kosturske glave, i oči su mu svetlucale. Bio je poprilično jezivog izgleda, ali sam ga ipak uzeo i sa njim krenuo na fizičko. Nešto čudno se dešavalo na fizičkom, svaki koš sam pogodio, za skok u dalj sam skočio najdalje u odeljenju, dao sam svaki gol. Dani su prolazili, a ja sam dobijao petice, bio najbolji na fizičkom, nalazio pare, bio omiljen u društvu, i našao devojku. Svaki dan sam imao amajliju sa sobom, i znao sam da zbog nje sada imam ovoliko sreće. Posle nekoliko meseci, u školi sam primetio nešto čudno na amajliji, više joj nisu svetlucale oči! Mislio sam da je samo nešto pregorelo unutra i da je i dalje u funkciji... Kada sam se vratio iz škole, majka mi je rekla da je moja mala sestra polomila nogu dok je silazila niz stepenice. Sutradan, pozvao sam druga da dođe kod mene da gledamo film, na sredini filma, se televizor jednostavno srušio sa stočića na kome je bio, vratili smo ga na stočić, i nastavili da gledamo film, nekoliko minuta posle, televizor se pojačao do maximuma sam od sebe! Toliko je bilo glasno da mi je skoro probušilo bubnu opnu. Onda je moj drug otišao, i rekao da se više neće vratiti. Sledećeg dana u školi, sam za vreme odmora pogledao u amajliju, i upitao je: ,,Da li je ovo tvoje maslo" Onda sam začuo glas koji je rekao: ,,Potrošio si svu sreću, sad je red na nesreću" U tom trenutku jako su me zaboleli zubi, prevrtao sam se po podu koliko su me boleli, prišli su nastavnici i đaci, neopisivo su me boleli svi zubi. Nekoliko sekundi posle, počela je neka sila da me guši, nisam mogao da dođem do daha, bole me zubi, neka sila me guši, nastavnici su pokušali da mi pomognu ali bezuspešno, u tom trenutku, neka sila mi je jako udarila glavu u pod. Onesvestio sam se... Poslednje čega se sećam jeste da sam odnesen u školsku bolnicu, i da je moja drugarica Mina, držala ispred mene tu amajliju, i rekla: ,,Ovo ti više ne treba". Samo da dodam da je ova priča sto posto istinita, nije fejk, i dan danas, ne znam šta se tad zapravo dogogilo.