Svemir

Zemlja je nekada imala oblik KROFNE (FOTO,VIDEO)

Istraživači su otkrili novu vrstu planetarnog objekta koji su nazvali sinestija. Ona je masivna, okreće se, liči na džinovsku krofnu koja je napravljena od vrelih stena koje su se prethodno sudarile.

Svemir, Nauka i Tehnologija | Misteriozne teme | 04.03.2019

Autori studije tvrde da je i naša planeta, Zemlja, jednom davno imala takav oblik. Trenutne teorije o formiranju planeta tvrde da stenovite planete poput Zemlje, Marsa i Venere su formirane veoma rano u Sunčevom sistemu kada su manji obejkti udarali jedni u druge.
 

Prema istraživačima, ovi sudari su bili toliko nasilni da su se rezultati njihovog "sučeljavanja" topili i isparavali, hladili i na kraju učvršćivali u sferične oblike kakve su današnje planete.
 

Autori nove studije su delom bili zainteresovani za sudar onih objekata koji se rotiraju. Prema njima rotirajući objekat ima ugaoni momenat koji ostaje prisutan tokom sudara, jer je to sila koja je konstantna, osim ukoliko neka spoljna rotirajuća sila ne deluje na nju.
 

U novoj studiji istraživaču su ispitivali šta će se desiti tokom scenarija u kom se stenovita planeta nalik na Zemlju sudari sa drugim velikim objektom, koji poseduje veliku energiju i ugaoni momenat.
 

Istraživači su otkrili da takav sudar stvara poptuno novu i mnogo veću strukturu, veliki disk sa ulubljenim centrom koji je izgleda kao da je napunjenm nekim sadržajem, pa su ga zato mnogi i uporedili sa krofnom.
 

Prema tvrdnjama nove studije, ključ formiranja ovakvog oblika je taj da materijali strukture odlaze u orbitu. Tokom sudara, meterijal nove strukture može da postane rastopljen ili gasovit i da dođe do širenja obima.
 

Ukoliko poraste dovoljno i kreće se brzo, delovi objekta prevazilaze brzinu koja je potreban da bi satelit ostao u orbiti, i tad se formira masovna sinestija.
 

Prema doktoru Stjuartu, koji je učestvovao u istraživanju, sinestija nije trajala dugo kod Zemlje, možda stotinu godina, jer se vremenom izgubila toplota. Sinestija se formira od toplijih objekata poput zvezda ili velikih gasovitih planeta, i kod njih može duže da traje, piše Dejli Mejl.

 



Foto: AMERICAN GEOPHYSICAL UNION SIMON LOCK AND SARAH STEWART / PROMO
⚠️  Mmedia Mreža magazinski deo je otvorenog tipa i svako ko želi može objaviti članak ili vest. Članci u kojima nije naveden autor objave, mmedia mreža ne može snositi odgovornost za objavljeni sadržaj. U slučaju da naiđete na sadržaj koji iz bilo kog razloga smatrate neprikladnim molimo Vas da nam ga prijavite putem forme na ovom linku.

    Mesec miriše na barut, a svemir?

    Svemir miriše na automobilske trke - to je kombinacija vrućeg metala, gasova sagorevanja dizela i roštiljskog dima, a izvor takvog mirisa su umiruće zvezde, navode naučnici....

    Naučnici zabrinuti: Opasnost koja najviše pogađa Istočnu Evropu

    Naučnici su između 60. stepena južne i 60. stepena severne geografske širine otkrili koncentraciju ozona koji je u konstantnom padu na visini između 15 i 25 kilometara, gde je ozonski omotač uvek bio gust....

    Imaju serum koji diže iz mrtvih?

    Injekcije nisu testirane na životinjama, što je preduslov za testiranje na ljudima u mnogim zemljama, tako da će se probe održati u nekoj neodređenoj zemlji u Latinskoj Americi. Probe koje su bile planirane za Indiju prošle godine, konačno su blokirane od strane Saveta za medicinska istraživanja te ...

    Izveštavanje o Zemlji kao ravnoj ploči - kakve su posledice?

    U Srbiji pokušavaju da nam objasne kako je Zemlja ravna ploča, i to u medijima koji se diče svojim tiražom. A povod je fenomen pomračenja Sunca koji su gledali stanovnici Severne Amerike. I to nije prvi i jedini takav slučaj....

    Liftom u svemir

    Američki predsednik Džordž Buš u svemirskom programu, koji je njegova administracija podržala, želi da se vrati na Mesec i pošalje ljude na Mars. Međutim, tek ideja naučnika Bredlija K. Edvardsa zaista potiče sa drugog sveta: lift kojim bi se ljudi peli 99.000 kilometara u svemir....