Svemir

Zemlja je nekada imala oblik KROFNE (FOTO,VIDEO)

Istraživači su otkrili novu vrstu planetarnog objekta koji su nazvali sinestija. Ona je masivna, okreće se, liči na džinovsku krofnu koja je napravljena od vrelih stena koje su se prethodno sudarile.

Svemir, Nauka i Tehnologija | 04.03.2019

Autori studije tvrde da je i naša planeta, Zemlja, jednom davno imala takav oblik. Trenutne teorije o formiranju planeta tvrde da stenovite planete poput Zemlje, Marsa i Venere su formirane veoma rano u Sunčevom sistemu kada su manji obejkti udarali jedni u druge.
 

Prema istraživačima, ovi sudari su bili toliko nasilni da su se rezultati njihovog "sučeljavanja" topili i isparavali, hladili i na kraju učvršćivali u sferične oblike kakve su današnje planete.
 

Autori nove studije su delom bili zainteresovani za sudar onih objekata koji se rotiraju. Prema njima rotirajući objekat ima ugaoni momenat koji ostaje prisutan tokom sudara, jer je to sila koja je konstantna, osim ukoliko neka spoljna rotirajuća sila ne deluje na nju.
 

U novoj studiji istraživaču su ispitivali šta će se desiti tokom scenarija u kom se stenovita planeta nalik na Zemlju sudari sa drugim velikim objektom, koji poseduje veliku energiju i ugaoni momenat.
 

Istraživači su otkrili da takav sudar stvara poptuno novu i mnogo veću strukturu, veliki disk sa ulubljenim centrom koji je izgleda kao da je napunjenm nekim sadržajem, pa su ga zato mnogi i uporedili sa krofnom.
 

Prema tvrdnjama nove studije, ključ formiranja ovakvog oblika je taj da materijali strukture odlaze u orbitu. Tokom sudara, meterijal nove strukture može da postane rastopljen ili gasovit i da dođe do širenja obima.
 

Ukoliko poraste dovoljno i kreće se brzo, delovi objekta prevazilaze brzinu koja je potreban da bi satelit ostao u orbiti, i tad se formira masovna sinestija.
 

Prema doktoru Stjuartu, koji je učestvovao u istraživanju, sinestija nije trajala dugo kod Zemlje, možda stotinu godina, jer se vremenom izgubila toplota. Sinestija se formira od toplijih objekata poput zvezda ili velikih gasovitih planeta, i kod njih može duže da traje, piše Dejli Mejl.

 



Foto: AMERICAN GEOPHYSICAL UNION SIMON LOCK AND SARAH STEWART / PROMO