Čovek u beloj pocepanoj košulji

Da li ste se nekada zaputili sami u kasnu noć kroz kukuruzno polje koje jedini put ka vašoj željenoj destinaciji?

Strašne priče, Horor i bizarno | Misteriozne teme | 12.11.2017

Ovo što ću vam sada ispričati je istina koja se dogodila mojoj sestri 1996 godine. Moja sestra se svaki dan igrala sa rođakom koji je živeo 300 metara od naše kuće i stalno su bili zajedno,jedan dan je ona bila kod njega,jedan dan je on bio kod nje,ali nikada nisu kasno u noć se posećivali zbog jezivog i jedinog prolaza koji je delio naše dve kuće. Jednog dana moju sestru je mama od rodjaka zezala kako ona nikada njemu nije donela čokoladu i to je ona shvatila za ozbiljno. Ona je to ispričala našoj mami i rekla da želi da mu odnese čokoladu da je više ne bi kritikovala mama od rodjaka. 

Moja sestra se se zaputila ka njemu kasno uveče, iako je bila mala jedino što joj je davalo hrabrost bio je sin od strica koji je stajao na terasi dok ona ne predje na drugu stranu. Kada je došla do polovice ukazao joj se čovek sa belom iscepanom košuljom ​​​​​,na šta ona nije obraćala pažnju i samo se kretala prema drugoj strani. Međutim, kako se ona kretala u napred, čovek beloj iscepanoj košulji je bio sve bliže njoj, tada je već bila preplašena i krenula je u nazad,ali kako je ona pravila korake u nazad i taj čovek je takođe se vraćao u nazad (da napomenem da je tu bila bodljikava žica kojom je ograđen deo kukuruzišta ) što je bio još jedan zastrašujući prizor,s obzirom da je bila pocepana košulja na njemu. Tada,pošto je videla da se čovek udaljava,ona je opet nastavila ka drugoj strani,ali opet ista stvar, taj čovek je opet išao ka njoj,na šta je onda ona pomislila da se neko zeza sa njom .

Počela je da doziva (ime rođaka koji živi preko druge strane) više puta, ali nije bilo odgovora. Posle toga joj se prikazalo kao da se zapalilo polje kukuruza oko njega i tada je vrisnula i pozvala rodjaka koji je stajao na terasi i rekla mu da se prodere na njega,jer joj ne dopušta da dodje do druge strane,ali rodjak od strica nije video ništa i smejao joj se i rekao joj da nema ništa ispred nje. Tada je ona krenula da trči prema našoj kući i nikada više nije smela da se približi bez naših roditelja, odnosno sama više nije prolazila tuda. Ubrzo posle toga moji roditelji i sestre su preselili odatle u centar grada, ali i danas često priča o ČOVEKU U BELOJ POCEPANOJ KOŠULJI koji joj je ostavio dubok trag u sećanju. Ovo je istinita priča i nije zasnovana na laži.