Negde u blizini kraljevstva senki, u tajanstvenim sakrivenim pećinama, vrebale su i obitavale Steno, Eurelija i Meduza, tri sestre Gorgone. Strašne čudovišne Gorgone bile su ćerke morskih božanstava..

Legende i mitovi | Misteriozne teme | 01.05.2017

Gorgona Meduza

Negde u blizini kraljevstva senki, u tajanstvenim sakrivenim pećinama, vrebale su i obitavale Steno, Eurelija i Meduza, tri sestre Gorgone. Strašne čudovišne Gorgone bile su ćerke morskih božanstava – morskog starca Forkija i morske boginje Kete. Sestre personifikuju snažnu oluju, olujne vetrove i smrtonosne grebene mora. Verovalo se da su uzrokovale mnoge pomorske nesreće, brodolome i pogibije moreplovaca.

Gorgone – unakažena mitska bića

Gorgone su bile zastrašujućeg izgleda. Na glavama su im izrastale žive zmije, a iz usta su im virili šiljati očnjaci, nalik onima kakve imaju divlji veprovi. Na leđima su, poput ptica, imale metalna krila za nebesko jedrenje. Šake su im isto bile metalne. Imale su staračko, izborano lice, a uši životinjske. Toliko su bile užasavajuće, da bi se svako ko ih pogleda u oči momentalno skamenio.

Meduza, jedina smrtna sestra

Meduza je po mnogo čemu bila različita od svojih sestara. Starije zabeleške ističu da su sve Gorgone od rođenja čudovišta. Međutim, u kasnijim mitovima proteže se priča kako je Meduza nekada bila prelepa devojka. Kada je u Atininom hramu Meduza svojom lepotom opčinila boga mora Posejdona i podarila mu svoje telo, boginja Atina ju je kaznila i proklela. Pretvorena u čudovište, Meduza je, za razliku od svojih sestara koje su bile besmrtne, postala jedina smrtna Gorgona. Prema drugoj verziji, Meduza je bila toliko lepa da je kod boginje Atine izazivala ljubomoru, pa ju je zbog lepote ova i proklela i pretvorila u Gorgonu.

Meduzin ubica Persej

Grčki kralj Polidekt, mitski vladar kikladskog ostrva Serifos, bio je zaljubljen u Persejevu majku Danaju. Međutim, Persej, tada mladić, nije dozvoljavao ljubav između kralja i njegove majke. Zato je Polidekt poslao Perseja da obavi najteži zadatak – da ubije groznu Meduzu. Kao dokaz da je to i učinio, Persej je morao da u kraljevstvo donese odrubljenu Meduzinu glavu. Hrabri junak grčkih mitova Persej bez dvoumljenja je prihvatio ovaj izazov. Pre polaska posavetovao se sa boginjom Atinom koja mu je otkrila način na koji može da savlada Meduzu i dala mu svoj štit sa ogledalom. Da ga ne bi skamenila, Persej nije smeo da gleda pravo u Meduzu, pa je on to činio posredstvom štita, posmatrajući u njemu Meduzin odraz. Pored toga, Persej je morao da se opremi Hadovim krilatim sandalama i kacigom koja će ga učiniti nevidljivim.

Perseju se najpre na putu nađoše starice Graje – Dejno, Enio, Perfida i Persis, sestre strašnih Gorgona, i same čudovišna bića. Njihovo je zaduženje bilo da čuvaju put koji vodi ka pećini Gorgona. Graje su imale jedno zajedničko oko koje je Persej uspeo da im ukrade i uceni ih. Da bi im vratio oko, one su Perseju morale da otkriju put do Meduzinog boravišta.

Tako je Persej uspeo da pronađe Meduzu. Stigavši na željeno mesto, potpuno opremljen svim neophodnim božanskim rekvizitima, zatekao ju je kako spava. Bez mnogo razmišljanja, priđe joj dok je spavala i odseče joj glavu.

Meduzini potomci   

Kada je Persej odseka Meduzinu glavu, iz nje je u more potekla krv. Iz te krvi rodio se krilati div-dečak Hrisaor. Njegov brat, krilati konj Pegaz takođe se rodio iz Meduzinog vrata. Braća Hrisaor i Pegaz začeta su tokom Meduzine i Posejdonove ljubavne avanture u Atininom hramu, ali zbog prokletstva nisu mogli da budu rođeni dok se Meduzi ne odseče glava. Meduza ima još jednog potomka. To je čudnovata dvoglava zmija Amfibena, nastala iz Meduzine krvi koja je kapala na pesak Libijske pustinje, dok je preko nje preletao Persej noseći odrubljenu Gorgoninu glavu.Najzad, Persej glavu donosi Atini. Meduzina glava će se od tada kao trofej naći na legendarnom štitu boginje Atine. Kasnije su i mnogi drugi grčki bogovi i mitski junaci nosili na svojim štitovima i oklopima glavu Meduze. Verovalo se de će Meduzin užasan lik uplašiti svakog neprijatelja.

Meduza u antičkoj umetnosti

Meduzina glava bila je čest motiv crteža, slika, gravura, kamenih glava. Može se prepoznati na mnogim arheološkim predmetima – na kovanom novcu, vazama, maskama od terakote, nadgrobnim spomenicima, na zidovima i vratima otkrivenih arhitektonskih ruina iz antičkog doba.