Vaše Istinite priče

Jezivo vece

Istinita prica u kojoj smo ja i moja drugarica dozivele nesto veoma jezivo

Vaše Istinite priče | 18.03.2018

Ovo se desilo pre 2 god. Sve je pocelo jedne veceri dok sam bila sa drugaricom kod mene kuci. Roditelji su otisli kod kumova a brat je bio na rodjendanu. Ona i ja smo bile potpuno same radile smo rad za likovno. Polako je pocelo da bude dosadno i odlucile smo da napravimo pauzu. Sele smo u dnevnu sobu i gledale nesto na instagramu sve je bilo super dok se tv nije sam upalio. Pomislila sam da sam mozda sela na daljinski. Ustala sam i trazila ga ali nicega nije bilo na fotelji kasnije smo ugledale daljinski na stolu. Uzela sam ga i opet ugasila tv. Tada nisam bila uplasena mislila sam da je slucajnost. Proslo je nekih 5 min i tv se opet upalio. Sada sam vec pocela da panicim brzo sam ustala i ugasila ga. Otisle smo do wc na donjem spratu ali se mojoj drugarici vise svidjao wc gore pa sam ostavila otvorena vrata i upaljeno svetlo. Pocele smo polako da se penjemo na stepenice i dok sam se penjala cula sam zvoncice od vrata. Mislila sam da tripujem i samo sam nastavila da se penjem. Usle smo u wc i cula sam korake i skripanje stepenica. Brzo sam zakljucala vrata. Drugarica me je uplaseno pitala sta je bilo. Rekla sam joj da sam cula stepeniste kako skripi i ona me je pitala da li sam cula zvoncice na vratima kad smo se penjale. U tom trenutku sam se zaledila nisam tripovala cule smo isti zvuk. Pocele smo da zovemo nase roditelje nedostupni baba deda nedostupni drustvo nedostupno ceo imenik niko se nejavlja. Jako smo se uplasile. Dok sam ja pokusavala da pozovem nekoga ona je otisla ispod krovnog prozora gledala gore i pocela da vristi. Krenula je da place i sela u cosak kupatila. Pitala sam je sta je bilo, sta je videla. I ona mi je uplasenim glasom odgovorila pogledaj kroz prozor. Otisla sam do prozora i ono sto sam tamo videla ce me progoniti ceo zivot. Stojala sam zaledjena i gledala to strasno lice kako se smeje sa ogromnim jezivim ocima i polako pomera glavu levo desno. Htela sam da vristim da placem ali nisam mogla. Samo sam stojala tamo i gledala. Nisam znala da li se to moj mozak poigrava samnom ili tamo stvarno necega ima. Nisam verovala u to. Skupila sam hrabrosti otvorila prozor i gledala okolo , ali tamo nicega nije bilo. Cula sam kako su se vrata na spratu zalupila. Vise nisam bila uplasena htela sam da znam sta se to desava, ko je tamo. Otkljucala sam kupatilo i polako krenula da pretrazujem sobe, nije bilo nikoga. Spustile smo se dole i kada sam videla da su vrata od donjeg kupatila zatvorena i da je svetlo ugaseno pocela je da me hvata jeza. Posle nekoliko min skupila sam hrabrosti da udjem u kupatilo ali i ono je bilo prazno. Bila sam veoma zbunjena. Kuca je bila prazna nikoga osim nas 2 nije bilo. Sele smo opet za radni sto i razmisljale sta se to desilo. Samo odjednom nesto nas je u isto vreme probolo kroz stomak. Ta odvratna bol koju nikad necu zaboraviti, tako hladna, tako jeziva. 2 sek posle toga cule smo zvoncice na vratima i od tada se nista vise nije desilo. Ispricale smo roditeljima ali nam nisu verovali niko nije... ali mi znamo sta se desilo tog dana. I od tada ne gledam u taj prozor jer se bojim da opet nevidim TO.