Vaše Istinite priče

Čujem glas pokojne majke

Dolazim iz grada Banja Luka u Republike Srpske.
Tada sam bio u Djecijem Domu,necu otkriti ime doma,svi koji su iz Banja Luke znace koji je dom upitanju.

Vaše Istinite priče | Mmedia Mreža | Piše: Nikola Ponjevic 31.12.2019

Pozdrav Nenade,hvala ti sto citas moju pricu,prica ide ovako.
Dolazim iz grada Banja Luka u Republike Srpske.
Tada sam bio u Djecijem Domu,necu otkriti ime doma,svi koji su iz Banja Luke znace koji je dom upitanju.
U Banja luci sam upiso srednju Poljoprivrednu skolu smjer pekar to je sve bilo 2017 godine.
Kako je srednja skola tacnije pekari imali tri dana prakse i dva dana skole,kako nam je skola birala gde ce mo raditi praksu,mene i druga je zapala praksa da radim u najvecoj i najboljolj pekari
u BiH ona se zove "MANjA" a drugi naziv joj je "KRAINA KLAS" svi ce je znat koji su iz Banja Luke,mene je zapala praksa da radim tu.
Prva godina je OK prosla,a u drugoj godini sve pocelo kada sam doso na praksu sa jednim mojim drugom koji je iso samnom u razred,kako smo usli u pogon javili smo se glavnoj sefici i ona nas je raspodjelila gde ce mo raditi.


Mene je zapalo da radim na pripremi pita,znam mnogima ce zvucati cudno ili smjesno,ali kada sam pripremo za pitu kropirusu sve sto ide ali ja sam poceo da cujem glasove od moje pokojne majke,
kada sam se okreno niko me nije zvao,kada sam cuo glas tada je ona bila mrtva trinest godina.
Ja sam se okreno i nastavio raditi posle 10 do 15 min kada je neko opet uzvikno moje ime "NIKOLA" ja se nisam okreto i tako jos 2-3 puta ja se nisam okreco bio sam fokusiran na poso.
To mi se desavalo 5-6 puta kroz cjelu skolsku godinu,dok jednom nisam otiso sa bratom na kafu i isprico sam mu sta mi se desavalo,on je upocetku mislio da se salim,
ali kada je vidio da se ja ne salim rekomi je citiram "KADA ZAVRSIMO S KAFOM IDEMO U CRKVU DA SE POMOLIMO BOGU",na sta sam ja pristo.

Kada smo otisli u crkvu i kada smo se pomolili bogu i zapalili svece za pokojne roditelje od tada vise ne cujem pokojnu majku.