Misterije

Petrovaradinska tvrdjava-Katakombe

Misterija o katakombama ispod Petrovaradinske tvrdjave

Misterije | 19.10.2018

Evo sta je jdan istoricar rekao o katakombama i otkrio je mnoge tajne misterioznih tunela.

Katakombe ispod Tvrđave mame turiste, ali i novosađane već godinama, mada se malo ko usudio da krene sam u avanturu kroz podzemne hodnike. Veljko Milković, istoričar, nam je otkrio neke njene tajne.
On kaže da je najveći problem kada neko zaluta u podzemlju, pogotovo na jugu, koji se nalazi iza Akademije umetnosti. Tu je, kako kaže, najveća podzemna mreža, dok je ispod gornje tvrđave samo manji deo podzemlja.

Južni deo je u narodu je poznat i kao Veliki lavirint, a dešavalo se da se mladi istraživači, amateri, tu zagube, pa da satima traže izlaz, a nekada i danima. Kako nam Veljko priča, ranih sedamdesetih godina prošlog veka je zabeležena očajnička borba za preživljavanje jedne grupe tinejdžera i jednog vojnika, koji su se zagubili u tunelima. Danima su tragali za izlazom i pošto ga nisu mogli naći rešili su da iskopaju izlaz. Preko tri metra su iskopali i nisu uspeli, da bi onda shvatili da su nedaleko od izlaza. Hranili su se korenjem drveća koje je probilo u katakombe, pa su tako i preživeli tih par dana u mrklom mraku, kaže Veljko.

I takvih slučajeva je bilo puno, ja sam na njih nailazio na grupe koje su se izgubile u podzemlju.

Kaže ovaj istoričar prepun priča i anegdota o tvrđavi i nastavlja svoju priču dalje. Potvrđuje nam da je uvek postojalo interesovanje da se nađe blago pod tvrđavom i kaže da čak postoje i zapisi da tu i bilo blago. Carska riznica Austrougarske je jedno vreme bila baš tu u Petrovaradinu, početkom 19. veka kada je Napoleon dominirao Evropom, jer je blago bilo sigurnije tu nego u Beču. Kada je opasnost prošla blago je vraćeno u Beč, međutim postoje oni koji smatraju da je nešto od tog blaga ostalo. Kako nam Veljko kaže ono što se može naći su, žargonski rečeno, štekovi raznoraznih kriminalaca i lopova koji su krali pa sakrivali u tunelima tvrđave.

On je i sam nalazio na kojekave ulove. Uglavnom su to bile neke sitne stvarčice ili hrana, koji su lopovi iz prodavnica krali pa tu sakrivali. Kaže da je i on napravio svoj, Veljin štek.

O tunelu ispod dunava kaže da nam treba samo zbog turizma, jer turiste to jako zanima i privlači. Na mapama Petrovaradinske tvrđave ne postoji ucrtan tunel, nema čak ni traga da je bilo pokušaja da se napravi. Kako Veljko kaže, ne mora da znači da ga neko pre nije sagradio, jer su pre Austrougara bili Turci, Rimljani, Kelti i tako dalje. Ono što je on primetio je da se pojavljuju izvori vode u tunelima koji su iznad nivoa dunava, ali je razvio teoriju kako je taj tunel mogao da se napravi, skretanjem toka Dunava.
Pored svega ovoga on nam savetuje da pazimo sa kime idemo u obilazak katakombi tvrđave, jer kako kaže dosta toga ide na našu sopstvenu odgovornost. Jedina postavka, koja je stalna instalacija, je pod ključem turističke službe pri muzeju grada, ali ima dosta alternativnih vodiča koji vode drugim hodnicima, koji su svima otvoreni. Kako kaže pojavljuju se i raznorazni manijaci koji namame ljude u podzemne hodnike pa ih tamo opljačkaju i ostave da se sami snalaze da nađu izlaz.

Ono što nam je još rekao je da pored vodiča moramo biti pažljivi i kuda idemo, jer je su neki ulazi potpuno otvoreni i može da uđe bilo ko. Kaže da je nalazio na zamke, iskopane rupe, daske sa ekserima i zarđale udice.

U svakom slučaju, ako se na kraju krajeva odlučite na ovu avanturu i poslušate savete ovog istoričara sigurno ćete se super provesti i izbeći sve neprijatnosti koje mrak nosi sa sobom.