5. Nojeva barka
 

Biblija kaže da se Bogu malo smučio ovaj iskvareni svet pa je u besu odlučio da pošalje veliku poplavu i satre te glupe ljude. Jedino je dobri Noje trebalo skupi po dve od svih životinja kako bi preživeli poplavu.

Ali nije samo Biblija u pitanju. Skoro sve velike civilizacije imaju sličnu priču u svom predanju, od antičkih Grka pa do Vavilona. I uvek je glavni motiv velika poplava i čudesni oporavak života. U Kini je boginja Nuva zaustavila vodu i onda ljude napravila od kamena.

U Bibliji Bog kaže Noji da je on jedini OK i da brže bolje napravi poveliki brod. STVARNO veliki brod. Toliko da po dve od svih životinja na Zemlji mogu da stanu. Onda je padala kiša 40 dana. Preživeli su samo Noje i životinje na barci.

 

A šta kaže nauka?

Nauka kaže da se prirodne katastrofe u kojima skoro celokupan život na Zemlji nestaje dešavaju poprilično često. Čak postoji i naziv za takve situacije – genetsko usko grlo. Što znači da su mnoge vrste u nekom trenutku zavisile od bukvalno par jedinki koje su preživele.

To se desilo i ljudima.

Pre nekih 75.000 godina globalna populacija je pala na samo oko 5.000 jedinki. Što je bilo vrlo blizu našeg definitivnog nestanka. Inače naučnici kažu da je u toku veliko izumiranje na Zemlji. Šesto po redu. A neki misle da ćemo ovog puta izumreti – mi.


4. Vavilonska kula i jezici

Ukratko, mit kaže da je Vavilon bio prava metropola. Ali i prepun greha. Bog se naljutio pa je odlučio da kazni ljude i to tako što je uništio Vavilonsku kulu, najveću građevinu ikada napravljenu. Kako je to uradio? Tako što je učinio da majstori pričaju različite jezike. I zbog nerazumevanja su odustali od kule i otišli svako u svom pravcu. Upravo zbog čega širom sveta postoje različiti jezici.

A šta kaže nauka?

Kaže – Teorija monogeneze, koja predstavlja jednu od značajnih objašnjenja evolucije jezika. Po njoj je u početku zaista postojao samo jedan jezik. Koji se onda nekako razdvojio i vremenom razvio u različite jezike širom sveta.

Što je upravo priča o Vavilonu. Doduše bez Kule.

 

Nego da li se samo nama čini da u Beogradu na vodi imamo iste ove elemente? Mitsku, najveću do sada kulu. Na vodi? A bile su i poplave prošle godine. Grešni smo, čini se.


3. Stvaranje Univerzuma

Praktično sve kulture imaju objašnjenje za nastanak našeg Univerzuma. Recimo Egipćani su mislili da se cvet lotusa pojavio u moru ništavila a iz njega je nastalo sve. Kinezi su smatrali da se kosmičko jaje stvorilo iz haosa iz koga je nastao naš svet. Tu je i Biblija koja ukazuje da je Bog napravio Univerzum ni iz čega.

Šta kažete na sličnosti u ovim pričama? Skoro sve druge, iz različitih civilizacija i kultura su veoma slične i svode se na to da ranije nije bilo ničega a onda se svet rađa.

A šta kaže nauka?

Nauka kaže da su svi ovi mitovi neverovatno podudarni sa Teorijom Velikog Praska. Na početku vremena zaista je bilo ništa. Ne čak ni prazan svemir, nego baš NIŠTA.

A onda se desila epska eksplozija stvarajući Univerzum.

Što onda mora da znači da je zaista bilo tako nekako kada se svi slažemo.


2. Sunce jede zvezde i kaki svetlo

Jasno vam je da su naši rođaci iz prošlosti hteli da objasne to čudesno Sunce koje daje život. Postoje razni mitovi, ali posebno je zanimljivo verovanje američkih starosedelaca. Oni veruju da zvezde nestaju preko dana zato što beže od Sunca. Kako ih ne bi pojelo, što radi u slobodno vreme. A svetlo je posledica tog obroka. Znate, POSLEDICA.

A šta kaže nauka?

Da je skoro pa baš tako. Dakle, kada je Univerzum nastao sve zvezde su bile veoma velike. I napravljene skoro sasvim od vodonika i helijuma. Metal praktično nije ni postojao. A nastao je kada su prve zvezde ostarile, potrošile gorivo i na kraju eksplodirale stvarajući nove hemijske elemente.

Posle milijardi godina ponavljanja komadići metala su plutali svemirom a novije zvezde su se hranile njima. Baš kao i naše sunce. Ono sija uz pomoć ostataka prvih zvezda.

A ni to nije sve. Recimo zato što smo svi napravljeni od zvezda.

Atomi od kojih su napravljeni ljudi su nastali na visokim temperaturama u zvezdama. Kada u kasnijim godinama zvezde eksplodiraju, izbacuju svoju materiju sastavljenu od ugljenika, azota, kiseonika širom svemira. A to su upravo najvažniji elementi za život. Dakle mi sami smo proizvod Univerzuma oko nas. Čudesno zar ne?


1. Adam i Eva

Adam i Eva su opisani u Bibliji i stvorio ih je Bog. Ali ima još sličnih priča. Recimo Nordijska mitologija govori o Aski i Emblu. Navaho Indijanci su prenosili legendu o prvom čoveku i ženi koji su se rodili iz klipa kukuruza. Mongoli smatraju da su oni nastali iz kamena. Shvatate poentu, svi ljudi potiču od pra roditelja. Jedne žene i jednog muškarca.

A šta kaže nauka?

Nauka ne kaže ništa ali je malo izučila naše genetsko nasleđe. Pre svega mitohondrijalne gene koje skoro sasvim nasleđujemo od majke. Ono što su naučnici otkrili je zaista zanimljivo. Praktično svi ljudi na svetu imaju skoro identične mitohondrijalne gene. Što ukazuje da zaista svi vodimo poreklo od jedne žene koja je živela pre oko 200.000 godina. Pa su je naučnici prigodno nazvali – Eva.

E sad, ona naravno nije bila jedina žena na svetu. Ali jeste najzaslužnija za potomstvo. A možda i jedina zaslužna iz nekog razloga.

Ai ni to nije sve.

Naučnici su nešto kasnije otkrili da postoji karakterističan Y hromozom. Jednog tipa koji je takođe živeo u Africi i koji je preneo svoje gene na sve muškarce na svetu. I to vam je Adam. Što znači da svim imate čukun, čukun, pra, pra dedu, kunđela iz Afrike.