Vrata su se polako otvorila,ispustila su gorzan skriputav zvuk. Na vratima je stojala Lori, zena niske gradje dugacke prelepe smedje kose, njene plave sicusne oci su dolazile do izrazaja.
“Ema, ustaj spavalice”, rekla je Lori sa osmehom na licu prilazeci prozoru kako bi sklonila zavese I zraci sunca obasjali prelepu veliku sobu.
“Hajde, Ema vreme je za ustajanje”, rekla je to pipajuci je po ramenu I dodala “idemo danas do parka da iskoristimo ovaj prelepi suncani dan.”
Ema je desetogodisnja devojcica duge smedje kose na mamu I nosila je titulu najlepse devojcice u komsiluku I takdoje je bila dete za primer.
“Evo” rekla je bunovna Ema polako ustajuci.
“Idi umij se I sidji na dorucak cekamo te tata I ja” rekla je Lori izlazeci iz sobe.
“Dobro jutro! Spavalice” rekao je David, Emin tata koji je citao novine I pio caj.
“Dobro jutro”, rekla je Ema s osmehom na licu prilazeci tati pa mami kako bi ih poljubila za dobro juto I sela je na svoju stolicu.
“Ema , da li zelis da idemo do parka danas?”, pitao je David spustajuci novine na sto.
“Jeeej”, rekla je Ema s velikim osmehom na licu “Naravno” dodala je.
Nastavak priče pogledajte u videu:
