YouTube Vesti

Sve o nesreći koja se dogodili Nenadu sa Mmedia Mreže | (FOTO, VIDEO)

Mnogo pitanja, a nigde odgovora u ovom članku Vam otkrivamo šta se zapravo dogodilo sa Mmedia Mrežom i kakva je to nesreća bila.

YouTube Vesti, Vesti sa Mmedia Mreže, Vesti o Youtuberima | 24.10.2018

Pre skoro mesec dana Nenad sa Mmedia Mreže je doživeo jednu tragediju zbog koje je morao da pauzira snimanje na određeno vreme. Pauza je trebala biti oko petnaestag dana medjutim zbog  komplikacija koje su se dogodile nakon svega pauza je trajala nešto više od mesec dana. U nastavku Vam otkrivamo šta se zapravo dogodilo.

 

Za Mmedia Portal, govori Nenad:

Proteklih par meseci sam imao puno problema što privatnih, što poslovnih, što porodičmom. Imao sam problema sa FACEBOOK-om skoro pa smo zavrišili na sudu, sve se polako gomilalo i verovatno stres koji sam doživeo je uticao na to da potpuno kolabiram. 

 

Tog dana sve je bilo normalno, doručkovao sam popio kafu i krenuo do banke da završim neke stvari nisam bio pod stresom u tom trenutku i sve je bilo normalno. Biciklom sam došao  skoro do pola puta do banke tu se pojavilo jedno malo brdašce gde uvek siđem sa bicikle i guram je uz to brdo. Nisam osećao umor, nisam osećao ništa sve je bilo normalno odjednom sam na polovini te ulice osetio jaku mučninu, nikada do sada nisam imao tako jaku mučninu bukvalno kao da ću da povratim istog trenutka to se dogodilo u roku od nekoliko sekundi jaka mučnina , nisam povratio nastavio sam polako da hodam gurajući biciklu mučnina je bila prejaka odjednom sam osetio vrtoglavicu, zamućen vid pokušavao sam da se okrenem oko sebe da zatražim pomoća, ali sam se previše osećao loše da bih bilo šta progovorio. U toj ulici su se nalazile kuće, sa ogradama nekim betonskim. Znam da sam seo na jednu od tih ograda čisto malo da odmorim, biciklu sam prislonio. Nisam siguran koliko sam sedeo na toj ogradi ali to je svega sto se sećam, nekoliko trenutaka kasnije imam potpuno slepilo, bukvalno se nesećam šta se dogodilo da li sam ustao sa ograde.

 

Sledeće što se sećam da se budim na trotoaru krv je bila svuda oko mene, sećam se čoveka koji me je držao za ruku i konstantno pitao da li sam dobro. Sećam se da sam pokušao da ustanem i ponavljao ''dobro sam sve je ok'' . Taj čovek koji me je držao za ruku mi nije dozvoljavao da ustanem i molio me da ne pokušavam i da sačekam hitnu pomoć. Bilo mi je sve maglovito i mutno, kao da sam bio mamuran, nisam razumeo zašto da čekam hitnu pomoć. Ljudi su počeli da se skupljaju oko mene napravio se krug, znam da su neki izvadili mobilne telefone i počeli da snimaju celu situaciju i dalje mi je sve bilo mutno. Žena koja je preko puta živela sećam se da je trčala preko ulice sa nekom flašicom vode pokušala je da mi da da popijem vodu, međutim  kada sam uzeo flašicu shvatio sam da su mi ruke krvave, da mi iz usta ide krv i da mi u samim ustima nešto nije u redu jer konstano osećam krv u ustima,  pokušao sam da se umijem tako u sedećem položaju na taj beton neko me je polivao sećeam se da sam pokušao da se umijem i onda shvatio da mi je lice potpuno krvavo. Masa ljudi koja je bila okupljena me je onako zaprepašećno gledala tada sam hvatio zašto mi onaj čovek nije dao da ustanem, verovatno je mislio da sam glavu razbio.

 

 

Došla je hitna pomoć posle nekih desetak minuta, bar se meni čini da je toliko prošlo. Čini mi se da je njih troje bilo u sanitetu vozač i dve doktorke ili šta su već. Prišla mi je doktorka i krenula da me ispituje neka banalna pitanja pitala šta se dogodilo gde sam ja ispričao da se nesećam ničega što se dogodilo nakon što sam seo na tu ogradu, onda je čovek koji me je držao za ruku ispričao da je on bio iza mene i da me je video kako sam seo na tu ogradu i da sam nakon toga ustao i možda krenuo da koračam 10tak metara i samo se srušio direktno licem u beton i onda je on prvi pritrčao i pokušao da me probudi.  Ja i dalje se ne sećam toga kao da se nije ni dogodilo znam samo da sam seo na tu ogradu misleći da iskuliram par minuta da me prođe muka posle toga se ne sećam... polako su me uveli u sanitet znam da sam sedeo i da me je ona pregledala tačnije dodirivala glavu, lice postavljala pitanja kako se zovem, odakle sam, itd... sećam se da sam stalno ponavljao ''mislim da više nemam zube'' ona me je samo gledala ništa nije htela da mi kaže, sećam se da je izvadila neki uređaj, milim da je uređaj za merenje šećera pokušala da izmeri sa njim al sećam se da je rekla drugoj doktorici da uređaj ne radi i da će morati na urgentnom da mi to urade.

 

 

Došli smo do uregentnog centra doktorka koja je bila sa mnom u sanitetu je insistirala da me iznesu u nosilima dok sam je konstantno odbijao, rekao sam da mogu da hodam i da nema potrebe, međutim ona je bila uporna čak je i kolica insistirala da mi dovezu, međutim znam da nikako nisam hteo i da sam rekao da mogu da hodam. Posle ubeđivanja  odveli me nekako u urgentni sećam se da su me stavili na taj neki krevet upalili ona svetla kao u operacionoj sali i krenuli da me onako šokiranog i uplašenog još više istraumiraju. 

 

 

(Slika je slikana 30 dana nakon nesreće)

 

 

Bile su dve doktorke koje su mi bile stojale jedna sa desne druga sa leve strane, moram priznati da su bile jako neljubazne, bio sam jako uplašen, sam i totalno istraumatizovan , skoro da nisam znao šta se dešava bio sam u šoku, a one umesto da me smire one me još više šokuraju tako što počinju da se bukvalno raspravljaju o tome da li da me pošalju na rendgen ili ne, da li da me pošalju na maksilofacijalnu ili ne, počele su onako agresivno da me dodiruju po glavi, otvaraju usta , nabijaju prste proveravaju ali onako sve agresivno samo što ne izvade oklagiju još da me udaraju sa njom jer sam došao. Bukvalno su bile u fazonu: Ajde otvaraj usta, gledaj levo, gledaj desno zatvaraj usta, prosto ne mogu da Vam opišem ton dok su to govorile sve je onako bilo drčno i bezobrazno dok su one to radile došao je još jedan mislim da je tehničar ili medicinski brat koji je jedini bio fin ove dve samo sam čekao oči da mi iskopaju. On je krenuo da me skida i da mi kači neke aprate po telu, neke štipaljke i onda je pokušao da mi da infuziju gde sam ja rekao jel to mora pošto sam se istraumirao kada sam video onu iglu, zakačio me je na infuziju rekao mi da mirujem dok su ove dve odlučile da me ipak ne pošalju na rendgen, što je bila greška koja je kasnija izazvala komplikacije, nisu ni na maksilofacijalnu hteli da mi pošalju ali sam ja uporno govorio da mi ide krv iz usta i da nešto nije u redu sa mojim zubima, konstantno gutam krv, bukvalno molio da uradne nešto da mi zaustave.

 

 

Ne znam koliko je vremena prošlo kako je ta infuzija iscurela i nakon što su me pregledali i analizirali ali na kraju su me zamotali nekim zavojima i gazama kao da sam mumija i prebacili u drugu prostoriju, zaboravio sam da napomenem da je celo to vreme bio i jedan policajac koji me je onako krvavog i sokiranog terao da mu dam izjavu jer sam imao biciklu pored sebe, bez obzira što je nisam vozio već gurao po zakonu koliko sam shvatio doktori moraju to prijaviti. I onda onako traumatizovanog on me još terao izjavu da mu dajem, gde sam ga ja pitao da li to može da sačeka malo, moram priznati da je bio jako ljubazan rekao da može ali je konstantno bio tu. E kada su me prebacili u tu drugu prostoriju onda je on prišao i držao mi ruku dok sam ja pisao tu izjavu, generalno napisao sam ono čega se sećam.  

 

(Slika je slikana 30 dana nakon nesreće)

 

 

Pošto sam bio sam pitali su me da li mogu nekog da pozovem da bude sa mnom da bih išao na maksilofacijalnu odmah, znam da sam uzeo telefon i pozvao oca , ali mi je u medjuvremenu i kukurzna tršnja slao poruke pa sam mu ujedno rekao da sam imao nesreću da sam u hitnoj i da ne mogu da pišem on mi nije verovao jer je mislio da ga zezam, jer imamo mi naše fore tako da sam uzeo telefon i slikao se onako sa onim zavojima dok sam ležao u toj drugoj prostoriji. 

 

 

Lekari su posle ispričali da dok su merili i analizirali sve to da sam u tom trenutku imao jako povišen pritisak , ubrzan puls i šećer malo iznad normale, ali da  simptome koje sam imao mučninu i zamućen vid itd... aludiraju na infrakt. Sobzirom da me nisu poslali ni na kakve analize nakon svega toga ni moja doktorka kada sam joj se javio nigde me nisu uputili čak ni na rendgen izgleda da neću ni znati šta se dogodilo.  Zvanični zaključak im je bio da sam kolabirao jer sam bio pod stresom. Na maksilofacijalnalnoj su mi generalno pregledali usta ništa posebno, uporno sam govorio da gutam krv i da mi stave nešto da se to zaustavi, ali doktorica na maksilofacijalnoj je bila u fazonu ''obrati se zubaru za dvadesetak dana kada ti otok splasne'' tako da ništa specijalno nije uradila povodom toga samo me je onako ofrlje pregledala i prelepila opet nekim zavojima i gazama i tako zalepljen ko mumija rekla da odmah idem kod svoje doktorke pa će ona dalje da me uputi. 

 

 

Sve to vreme dok sam išao u ambulatnu kod svoje doktorke sam gutao krv, lice mi je bilo izgrebano, imao sam otvorenu ranu koju su samo prelepili nekim zavojima ništa posebno, javio sam se i toj doktorki u ambulatni koja mi je samo rekla da dođem za dvadesetak dana kada mi sve splasne, njoj sam takođe rekao da konstantno gutam krv i da mislim da imam unutar usta posekotinu koja krvari, rekla mi je da se javim tehničaru da mi stavi neki tampon, udari neke injekcije što sam i uradio i opet onako uvijen, krvav i nikakav sam otisao u drugo krilo ambulante kod tog tehničara koji mi je dao injekciju u kuk i u venu valjda protiv tetanusa i bolova, i napomenuo mu da krvarim iz usta i da mi stavi tampon ali on je tražio neki uput, i vraćao me kod doktorke pa me je onda ta doktorka opet vratila kod njega i na kraju je on utvrdio da mi ne treba nikakav tampon čak je i mog oca zvao koji nema veze sa medicinom da mi zagleda u usta i pregleda dal krvarim. Na kraju je samo odlepio postojeće zavoje i zalepio nove i pustili su me kod kuće jedino što su mi prepisali jeste neka mast koju mažem preko posekotine.

 

 

Ožiljci

Lice mi je bilo skoro sve u posekotinama, pošto  kada sam se onesvestio pri padu sam direktno licem udario u betonski trotoar i pri udaru izbio dva zuba instant, odnosno ali ne sasvim već se jedan okrenuo skroz na unutrašnju stranu i bukvalnu udarao u nepca što je izazvalo konstantno krvarenje, dok je drugi zub sa unutrašnje strane rasekao od gornje usne sve do nosa kožu skoro pa na pola to je bio najužasniji ožiljak, takođe na bradi sam imao isto udubljenje i posekotinu ostalo su bile posekotine po licu ali ne tako duboke kao ta dva ožiljka.

 

 

Oporavak

Tog dana kada se sve to dogodilo zanimljivo je da nisam ni imao bolove, verovatno su me nakljukali tabletama, ali uveće i sutradan sam imao jake bolove, zamislite da odete kod zubara i on vam izvadi dva zdrava zuba bez anestezije. Epa sad možete zamisliti koliki su to bolovi bili, užasno sam se osećao zbog ožiljaka po licu jer nisam bio siguran da će potpuno zarasti, a tek zbog izgubljenih zuba, skoro da me je više bolela pomisao na to , nego što me je zaista bolela fizička bol koju sam imao. Usta pogotovu gornja usna mi je bila potpuno naduvena izgledao sam kao da sam ugradio silikon u usne, nisam mogao da otvaram usta, da se hranim s vremena na vreme mi je krvarila usna odnosna ta posekotina od gornje usne što se proteže pa do nosa, ali su mi doktori rekli da kada dođem kod kuće moram da skinem gazu kako ne bi počela da zarasta sa gazom, tako da mi je otvorena rana bila potpuno otkrivena morao sam paziti da se ne izlažem prašini ili bilo čime kako se ne bi sve inficiralo, dane sam provodio u krevetu u bolovima očajan zbog zuba i ožiljaka.

 

 

Komplikacije

Prošlo je oko petnaestak dana i dalje sam pogtovu uveče osećao da gutam krv i da mi se krv taloži i  osećao sam da se nešto dešava u mojim ustima iznad gornje usne sa unutrašnje stane. Ukus mi je bio jako čudan u ustima bojao sam se da nisam dobio neku infekciju pošto se taj zub okrenuo i kako pomeram usta koja inače i nisam mogao puno pomeriti osećam bol u nepcima a zapravo se taj zub zario u nepca okrenut i konstatno mi pravio rupu koja je počela da gnoji i da se nakuplja krv koja nije mogla da izađe jer mi se taj zub okrenuo skroz naglavačke, naravno da su me poslali odmah na rendgen to bi se jasno videlo, ali nisu. Odlučio sam da odem na privatnu kliniku gde su mi rendgenom sve snimili odmah tog dana hitno izvadili dva zuba, zapravo ono što je od njih ostalo tek nakon tog dana sam osetio veliko olakšanje nisam osećao bol, mogao sam da usta pomeram bez bolova čak se više nisam ni hranio na cevku. Otok je splasnuo i baš mi je laknulo nakon toga. Ispostavilo se da sam dobio infkeciju i da sam čekao još dva, tri dana verovatno bih dobio i sepsu što bi možda na kraju usledilo smrtnim ishodom.

 

 

Vađenje zuba

Pošto generalno nisam ljubitelj zubara kao i većina znam da su je doktor prvi zub taj koji se okrenuo izvadio na živo polomio ga na pola a zatim valjad izvao koren koji je i onako bio potpuno skoro pred ispadanje  odmah mi je udario nakon toga dve anestezije jednu u usta u nepca a drzgu iznad gornje usne sa unutrašnje strane usta i onda izvdio i drugi zub odnosno ono što je ostalo od njega znam da je uzeo klešta i da sam ja samo zažmureo jer nisam mogao da gledam, to je tajalo svega pet minuta ni toliko, moram priznati da nije skoro ništa bolelo što me je baš iznenadilo. Mislio sam da će biti veća drama oko svega, ali nije bilo toliko strašno, čak nisam ni jako bolove imao nakon što je anestezija prestala da deluje jer sam se ja za svaki slučaj nakljukao nekim tabletama protiv bolova. Narednih nekoliko dana mi je sve to krvarilo ali je moralo tako jer kako mi je objasnio kada mi je izvadio te ostatke ta infekcija i ta nataložena krv koja se ubušala ili šta već se oslobodila i polako izlazila pa je moralo da mi krvari dok se potpuno sve ne iscedi.  Sada čekam oko dvadeset dana da mi sve to u ustima zaraste kako nih mogao da idem da namestim dva veštačka zuba ta operacija bi trebala da se dogodi negde početkom OKTOBRA, pa videću kako će proći.