Tiha letnja noć



Ispričaću vam priču koja se dogodila u jednom malom gradiću, istočno od srbijanske prestonice i to jedne ljetnje noći. Toplo ljetnje veče je izmamilo stanovnike ove male varošice da izađu vani i svi su uživali u toplom povetarcu dok su šetali ili sedlili u baštama nekih lokalnih birtija. U jednoj takvoj bašti, ispod velikog starog duda je sedio i gospodin M. (tako ću ga nazvati) sa svojom porodicom. Pričalo se o svemu i svačemu, o vremenu, o utakmicama lokalnog fudbalskog tima, o politici itd...Pošto je bilo već prilično kasno gospodin M. je zamolio prijatelja da odveze njegovu ženu i decu kući a on će ostati još sa svojim društvom uz razgovor i crno vino koje je uvek pio. Malo pomalo ljudi su se razišli i sa crkvenog sata je odzvonilo 11 časova, i svi su popili svoja pića pa polako krenuli svojim kućama. Gospodin M. takodje, izašao je na ulicu na kaldrmu, zapalio cigaretu, pogledao u vedro zvezdano nebo sa punim mesecom i polako krenuo svojoj kući. Išao je tako duže vreme zamšljen i odjednom mu postade čudno kako već nije došao do svoje kapije, jer dugo je već hodao i trebao je dosad stići. Stade i okrenu se oko sebe i ostade zatečen pred nepoznatim prizorom, to ne da nije bila njegova kapija, već nije bila ni njegova ulica u kojoj je živeo. Nasmejao se naglas i pomislio a nije Smederevo Pariz pa da se promaši sokak. Okrenuo se i krenuo je nazad i opet posle nekog vremena shvati da je ponovo pogrešio, pomisli šta mu je noćas, pa nije prvi put da je pio crno vino i to čak nije ni popio mnogo..ali sve u svemu, opet je stajao u pogresnoj ulici. Naljuti se i izvadi drugu cigaretu i plamen šibice obasja onaj stari dud pored bašte u kojoj je sedio. Sad mu već nije bilo svejedno, nije znao sam sebi da objasni kako se našao na istom mestu odakle je krenuo, a bio je siguran da nije hodao u krug jer mu je kuća bila u okolini i svaki dan je prolazio tuda. Pomislio je da je ipak popio malo više vina, ugasio je cigaretu i krenuo ponovo kući. Nakon nekoliko koraka opet onaj isti osećaj nepoznatog i neka čudna tišina, zastade, oslušnu i zabrinut shvati da ne čuje ni zvuk vetra, ni lavež pasa niti bilo šta osim sablasne potpune tišine. Krenu dalje ali mu koraci više nisu bili onako odlučni već je sam sebi delovao da se šunja kao da se od nekog skriva. I ponovo zastade i opet ulica nepoznata, sav izgubljen zapali još jednu cigaretu da se smiri i pod plamenom šibice pogleda iznad sebe i opet ugleda krošnju onog starog duda. Ovo je za njega bilo previše, dobro je prodrmao glavom i uštinuo se za  ruku i krenuo ponovo u pravcu svoje kuće, rešen da konačno stigne tamo gde je naumio. Za celo to vreme, nijednom se nije setio da pogleda na veliki crkveni sat kraj kojeg je igrom slučaja par puta prošao večeras, i nakon trećeg pokušaja kada je opet iznad svoje glave ugledao razgranatu krošnju kosa mu je sama poletila u vis a u nogama je osetio slabost.  Mrak i tišina su mu se uvlačili pod kožu i činilo mu se da se guši a srce mu je tuklo u grudima kao ludo. Osećao je kapi znoja na čelu, ali nije imao snage da ih obriše . Seo je pored jednog kamenog zida i skoro nesvesno palio jednu cigaretu za drugom pokušavajući da shvati šta mu se dogadja. U jednom trenu iz misli ga je trznuo zvuk velikog sata, odzvonio je 2 puta. Dva sata posle ponoći?! Odjednom se iz neke avlije začuo lavež pasa a odnekle iz pravca Dunava petao. Odmah mu je laknulo ali mu nije bilo jasno zar je 3 sata lutao u krug a činilo mu se da to nije trajalo ni punih pola sata. Sedio je tako još malo a onda se pridigao i krenuo ponovo kući. Sve je izgledalo normalno, Smederevo je spavalo i ništa nije remetilo tu idiličnu sliku. Uskoro se nadje pred svojom kapijom i lagano udje u kucu. Pogled na ogledalo u hodniku ga je naterao da sam sebe preplaši. Košulja mu je bila raspojasana i otkopčana, lice izgrebano i pomalo krvavo, oči sa tamnim kolutovima, ruke i čizme skroz prljave! Na vratima sobe ga je sačekala žena, i pogleda ga uplašeno. Samo je ćutao jer bi joj teško objasnio šta mu se dogodilo, ustvari ni sam nije ništa shvatao, ali joj reče da mu skuva kafu. Uz šolju tople kafe odluči da joj ispriča šta mu se dogodilo. Da li mu je poverovala ili ne nije saznao, niti ju je posle pitao, ali činilo mi se da jeste. Samo se kad je on završio, zagonetno osmehnula.


  • Ocena: 5.0
  • Komentari: 0

Pogledajte još:
Vaši komentari
avatar