Trinaest stvari koja treba znati o anesteziji


Nauka i Tehnologija  | 16.07.2017
Oceni članak ➨


Što je najgore što se može dogoditi tokom operacije? Da čujete hirurga kako govori “zaboravio sam oprati ruke”. Vic nije  smešan, a svakako nije na mestu jer je buđenje tokom operacije itekako stvarno. A ovo je 13 stvari koje bi bilo dobro da znate o tom fenomenu. Zlu ne trebalo.

 1. Naziva se anestezijska svesnost

“Anestetska svesnost ili intraoperativno prisećanje javlja se ako pacijent postane svestan tokom zahvata koji se izvodi pod potpunom anestezijom i sećaju se epizoda nakon što je operacija gotova”, objašnjava dr. Danijel Kol, predsednik Američkog društva anestetičara.

Pacijenti se mogu prisetiti neposredno nakon operacije ili i nedeljama kasnije. Ali u svakom slučaju, možete biti sigurni da doktorii daju sve od sebe da se to ne dogodi.

 

2. Usred operacije se “probudi” dvoje pacijenata na njih 1000

“Broj se možda ne čini veliki, ali je ogroman uzme li se u obzir kolike probleme stvara”, ističe dr. Kol. Dodaje kako je broj možda i veći jer nema sistemske analize nego se beleže samo slučajevi koje prijave sami pacijenti
.
“Idealno bi bilo kada bi anesteziolog rutinski razgovarao sa pacijentom posle operacije o intraoperativnoj svesnosti. Ali često nemaju prilike jer se pacijenti brzo otpuštaju. Osim toga, ako se i sete nečega nakon tri ili pet dana pacijentima je često neugodno i ne žele da dižu  prašinu pa to ni ne spominju na kontrolama”, kaže dr. Kol.

3. Nastupa kada zataji opšta anestezija

Opštaa anestezija ima dva zadatka – potpuno “uspavati” pacijenta i sprečiti stvaranje bilo kakvih sećanja tokom zahvata. Kotel anestezije u pravilu sadrži analgetike koji smanjuju bol i blokiraju signale kao i  paralitike koji potpuno opuštaju mišiće. Zato, čak i ako anestezija popusti, zbog paralitika pacijent ne može ni na koji način signalizirati da je budan

4. Svesna sedacija je nešto  drugo

Kod manjih zahvata pacijentu se daje kombinacija sedativa i lokalni anestetik koji samo umrtvi deo tela. Njemu nije ni cilj da “onesvesti” pacijenta. Kod takvih lokalnih anestezija možete “zadremati” ali to nije isto što intraoperativna svesnost. Štaviše, u neke lokalne anestezije (osobito kod vađenja zuba) dodaje se i adrenalin upravo kako bi lečnik mogao pratiti stanje pacijenta.

5. Suprotno uvreženom mišljenju, ne događa se usred operacije

“Anesteziolog itekako zna za rizik od intraoperativne svesnosti i nikada ne skida pogled sa pacijenta koliko god da traje zahvat. Svesnost se najčešće javlja na marginama – na početku zahvata još nemate u krvi punu dozu anestetika ili pri kraju, jer je najsigurnije za pacijenta pomalo smanjivati dozu anestetika”, objašnjava dr Kol

6. Pacijenti se najčešće prisećaju zvukova i glasova

“Pacijenti načešće pričaju o auditornim doživljajima” kaže dr. Kol. Često se prisećaju glasova, ponekad i čitavih razgovora, a doživljaj može biti osobito zastrašujući ako se u operaciji koriste i glasni alati. “Hemijski, centar za sluh se zadnji gasi, pa izveštaji itekako imaju smisla”, objašnjava dr. Kol.

A gotovo je nemoguće otvoriti oči. "Kao prvo, anestezija vas uspava pa vam se kapci prirodno sklapaju. Ako se i osvestite, anestetik paralizira mišiće pa ih ne možete otvoriti. Na kraju, i dalje postoji 10 – 20 odsto šanse da vam se oči otvore pa doktori pokriju ili zalepe trakom oči kako se bi sprečili povrede ili da se oči isuše”, zaključuje dr. Kol.

7. Neki pacijenti osete pritisak, a retko bol

“Manje od trećine pacijenata koji se prisjećaju operacije kažu da su osećali i pritisak ili bol. Ali da je i jedan jedini – to je jedan previše. Pacijent je ‘zaključan’ i svestan šta se događa, ali ne može da reaguje. A to je užasavajuće”, odlučan je dr. Kol.

Najčešće se daje dovoljna doza analgetika. “Često koristimo lijekove na bazi morfijuma kako bi smanjli bol, upravo za slučaj da se pacijent probudi i nema više anestetika”, kaže dr. Kol. Čak i ako analgetik popusti, anestezija bi trebala sprečiti da pacent oseti bol. “Zato je to retko. Morate dobiti i premalu dozu anestetika i premalo analgetika da biste osetili bol ako se osvestite tokom operacije”, zaključuje dr. Kol.

8. Izaziva PTSP i anksiozne poremećaje

“Potencijalne posledice uveliko variraju. Mogu izazvati anksioznost, strah, usamljenost, napadaje panike, a najgori je PTSP. Uočen je kod vrlo malog broja pacijenata, ali je vrlo težak” upozarava dr. Kole. Zato doktori, čim im se pacijent požali na intraoperativnu svesnost, nastoje ga uputiti na terapiju kako se sećanja ne bi ugradila u trajnu memoriju i postala teška trauma.

9. Najčešće je kriva oprema

Opšta anestezija daje se intravenozno ili, češće, kroz masku. Ako bilo šta zakaže, a mašina nije signalizirala da je prestao dotok gasa, pacijent će prestati dobijati anestetik i početi se buditi. Srećom, takvav užasavajući scenario je stvarno redak.
“Oprema za anesteziju je poput aviona – anesteziolog proveri sve sisteme pre operacije. Takođe, oprema kojom se prati vitalni signali i moždani talasi mora istovremeno zakazati jer i ona signalizira da se pacijent budi” objašnjava cr. Kol.

10. Znatno ređe je kriv anesteziolog ili doktor

Čim je čovjek uključen u proces, postoji i rizik od ljudske greške.Ipak, češće je do aparata. I hirurzi i anesteziolozi su jako dobro istrenirani da prate sve znakove koji bi mogli upućivati na buđenje pacijenta – od micanja mišića, promene pulsa, pritiska i moždanih talasa do suza”, ističe dr. Kole. Ipak, ponekad su pacijenti na lekovima koji sprečavaju sve te reakcije organizma, zbog čega anesteziolog neće prepoznati da se pacijent budi.

11. Češće se javlja kod operacija koje zahtijevaju “lakšu” anesteziju

Anestezija je itekako štetna za organizam, osobito kod nekih pacijenata. “Svesnost se češće javlja kada je anestezij preslaba, što često namerno dajemo kod rizičnih pacijenata” kaže dr. Cole. To često slučaj kod operacija srca ili mozga, ili kod zahvata kada je pacijent izgubio mnogo krvi pa lako može pasti u šok.
“Takođe, slabija anestezija daje se pacijentima sa srčanim problemima jer normalna doza anestetika može biti smrtonosna”, objašnjava dr. Kole.

12. No tada će vas doktor upozoriti na rizik od svesnosti

Pacijenti se često osećaju bolje kada čuju da smanjujemo dozu zbog njihove sigurnosti. “Kažemo im kako postoji rizik da čuju neke glasove ili komešanje, ali možemo prepoznati ako im postane nelagodno te ćemo im povećati dozu.” Ističe i kako su posebno pažljivi kod pacijenata koji su već doživjeli intraoperativnu svesnost, jer kod njih očito postoji određena otpornost organizma.

13. Na kraju, doktori će zaista učiniti sve da se to ne dogodi

Dr. Kol ističe kako nastoji što je više moguće uključiti pacijenta u čitav u čitav proces. “Neki pacijenti jednostavno ne žele slušati o tome jer će se samo više uplašiti, no za sve one koji žele znati, trudim se objasniti im čitav proces i sve rizike”, ističe dr. Kol.

Izvor: http://www.newsweek.rs |


SLIČNE OBJAVE

VAŠI KOMENTARI
avatar