Dinosaurusi i ljudi

Dinosaurusi i ljudi

Misteriozni Artefakti, Svet Misterija, Legende i mitovi | Misteriozne teme | Piše: Nemanja Vujmilovic 24.04.2017

Dinosaurusi su interesantne životinje za mnoge ljude, a naročito za decu. Mnogi naučnici veruju da su dinosaurusi živeli u dalekoj prošlosti i da su izumrli pre oko 65 miliona godina. Prema istom tumačenju, čovek se pojavio na Zemlji pre oko milion godina. To znači da ljudi i dinosaurusi nisu živeli u isto vreme.
Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, država Teksas, SAD, naučnici su otkrili okamenjene otiske stopala dinosaurusa. U izveštajima koji su usledili objavljeno je da su ovi otisci stopala nastali pre oko 100 miliona godina. Međutim, ono što je iznenadilo naučnike jeste da su neposredno pored otisaka stopala dinosaurusa pronađeni okamenjeni otisci stopala čoveka. Da li to znači da su dinoasurusi i ljudi živeli u isto vreme?

Dodatno iznenađenje predstavljala je veličina ovih ljudskih otisaka. Prosečna dužina stopala savremenog čoveka iznosi između 20 i 25 centimetara, a dužina ovih stopala bila je 38 centimetara! Slični nalasci otisaka stopala otkriveni su i na mnogim drugim mestima, širom sveta.

Dakle, pred nama je naučni dokaz da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme, i da su ljudi bili mnogo krupniji (imali su skoro duplo veća stopala).
Godine 1945, naučnici su kod mesta Akambaro u Meksiku otkrili veoma interesantno arheološko nalazište. Na tom mestu su svoje tragove ostavili ljudi koji su živeli u periodu od 800. godine pre nove ere do 200. godine nove ere. Među brojnim predmetima, arheolozi su pronašli više od 30.000 glinenih figurica, od kojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosauruse.
Pitanje koje se nameće jeste: Kako su ovi ljudi znali da prave figurice dinosaurusa? Jedini mogući odgovor jeste da su oni imali priliku da ih vide.
Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dinosaurusa, dok neke pokazuju da su ljudi bili u stanju da ih pripitomljavaju.
Dakle, pred nama je još jedan naučni dokaz da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme. Ali, to nije sve.
Na jednom drugom lokalitetu - ovoga puta u državi Peru - arhelozi su otkopali stare grobove naroda koji je tu živeo u periodu od 500. do 1500. godine naše ere. U tim grobovima pronađeno je mnoštvo ćilima sa slikama dinosaurus, kao i ćupova i druge grnčarije, takođe sa slikama dinosaurusa. Pronađen je i veliki broj kamenih ploča sa raznim crtežima, a na velikom broju ovih ploča nacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi.

Slični nalazi pronađeni su na mnogim drugim lokalitetima širom sveta.6 Očigledno da su u skoroj prošlosti ljudi živeli zajedno sa dinosaurusima, koje su čak i pripitomljavali.
Da su dinosaurusi zaista živeli u skoroj prošlosti, a ne pre više desetina ili stotina miliona godina, svedoči pronalazak jaja dinosaurusa u kojima je sačuvan molekul DNK - molekul koji sadrži gene. U izveštaju se kaže da su ova jaja stara 70 miliona godina (slika 2.7). Ali, to ne može biti tačno jer se molekul DNK raspada relativno brzo posle uginuća organizma. Za manje od 6000 godina, kompletan molekul DNK bi se raspao.7 To znači da su ova jaja dinosaurusa mlađa od tog datuma.

Otkriće ovih jaja dinosaurusa sa molekulom DNK dodatno je potvrdilo Mojsijev istorijski izveštaj u kome se kaže da su dinosaurusi živeli u skoroj prošlosti, i to zajedno sa ljudima. Pored toga, Mojsije beleži da su ljudi bili mnogo krupniji od savremenih ljudi i da su duže živeli.
Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi koji ukazuju na mnogo krupnije ljude koji su nekada živeli na našoj planeti. Na lokalitetima Perua i Meksika pronađene su fosilizovane ljudske lobanje, koje su po svojoj zapremini bile i do dva puta veće od lobanja savremenih ljudi. Ove lobanje imaju zapreminu od 2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanje savremenih ljudi u proseku dostižu zapreminu od 1450 kubnih centimentara.

Neobično izduženi oblici mnogih od ovih lobanja verovatno ukazuju na njihove običaje, jer je poznato da su neka domorodačka plemena u skorijoj prošlosti vezivala svojoj deci drvene predmete na čela. Tako su im deformisali lobanje, verujući da će to poboljšati njihov intelektualni razvoj.
Krupni ljudi i krupne životinje, kao što su dinosaurusi, nisu ništa novo za naučnike. Do sada je otkriveno mnoštvo ostataka organizama koji ukazuju da su nekada i drugi organizmi bili krupniji. Tako su svinje bile veličine današnjih goveda, a šumama su hodali jeleni čiji su rogovi bili široki preko 3 metra.
Paprati su bile veličine drveta, a drveće je bilo visoko i preko 30 metara. Nalazi ukazuju na razne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko 60 centimetara, kao i na bube veličine bokserske rukavice.
Mnogi će teško moći da zamisle dabra dugog dva i po metra, ali pronađena lobanja divovskog dabra, koja je danas izložena u naučnom centru Sent Luis ukazuje da je bio veličine crnog medveda.
Pronađeni su fosilni ostaci pingvina koji je bio velik skoro kao čovek.

Divovske ptice, čiji su ostaci pronađeni u centralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3 metra, a težile su preko 500 kilograma.
Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatno bio najveći kopneni sisar, ukazuju da je bio visok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara.
Fosili divovskih školjki, nađeni u državi Peru, pokazuju da su dostizale širinu od 3,5 metra i da su težile 320 kilograma.
Godine 1991, na obali Amazona pronađene su kosti krokodila čija je lobanja bila duga skoro 1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra, dug 12 metara i težak oko 12 tona.
Pitanje koje se nameće jeste: zašto je živi svet nekada bio mnogo krupniji nego danas?
Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam da odgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkriće drevnog čekića u steni. U istim slojevima stene pronađeni su i ostaci dinosaurusa. Sigurno da čekić nije pripadao dinosaurusu. Ali, ono što je za nas mnogo zanimljivije jeste hemijski sastav ovog čekića. Pod današnjim atmosferskim uslovima bilo bi veoma teško, skoro nemoguće, napraviti leguru od koje je načinjen ovaj čekić, što ukazuje da su uslovi za život na Zemlji nekada bili dosta drugačiji.

Na veoma drugačije atmosferske prilike u prošlosti ukazuju i drugi fosilni nalasci. Tako su naučnici u ledu polarnih regiona pronašli fosile tropskih školjki, što ukazuje da je tu nekada bilo tropsko more. Takođe, nedaleko od Severnog pola - tamo gde je danas večiti sneg i led - naučnici su pronašli fosilne ostatke zmija, krokodila i drugih organizama koji mogu da žive samo u uslovima tople klime. U polarnim regionima pronađene su i velike naslage uglja, što ukazuje na nekadašnju bujnu vegetaciju tih prostora.
Prema Mojsijevom istorijskom izveštaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovi na celoj planeti bili su nekada ujednačeni, kiša nije padala, i u takvim uslovima život je bujao na svim meridijanima.
Činjenica je da fosilni ostaci biljaka i životinja ukazuju na to da danas živi samo 1% organizama od onih koji su nekada živeli na našoj planeti.

Izvor: http://Centar za prirodnjacke studije |

⚠️

Mmedia Mreža magazinski deo je otvorenog tipa i svako ko želi može objaviti članak ili vest. Članci u kojima nije naveden autor objave, mmedia mreža ne može snositi odgovornost za objavljeni sadržaj. U slučaju da naiđete na sadržaj koji iz bilo kog razloga smatrate neprikladnim molimo Vas da nam ga prijavite putem forme na ovom linku.