", "url" : "/blog/suma_strave_i_jeze_ovde_ljudi_dolaze_da_se_ubijaju_foto_video/2017-02-04-73", "publisher" : { "@type" : "Organization", "name" : "Mmedia Mreža", }, "aggregateRating" : { "@type" : "AggregateRating", "ratingValue" : "0", "bestRating" : "5", "worstRating" : "0", "ratingCount" : "0" } }

Najstrasnija Mesta

ŠUMA STRAVE I JEZE: Ovde ljudi dolaze da se ubijaju! (FOTO) (VIDEO)

Za šumu Aokigahara se veruje da je zaposednuta dušama napuštenih. Zbog svoje tame i jezive tišine, više od 500 njih je za pola veka oduzelo sebi život u ovoj gustoj i mističnoj šumi

Najstrasnija Mesta | 04.02.2017

Za šumu Aokigahara se veruje da je zaposednuta dušama napuštenih. Zbog svoje tame i jezive tišine, više od 500 njih je za pola veka oduzelo sebi život u ovoj gustoj i mističnoj šumi..

Savršeno mesto za umiranje, tako zovu šumu Aokigahara u Japanu, koja ima nesrećnu sudbinu da bude jedna od najpopularnijih mesta za oduzimanje života.

Aokigahara se nalazi u podnožju svete planine Fudži, a zbog guste i mračne šume kažu da je mesto od kojeg vam prolazi jeza. Poznata je i pod imenima “Šuma samoubistava” ili “More drveća”, i sadrži brojne kamene i ledene pećine, preko 200 njih, od kojih su mnoge prava turistička atrakcija. Pored njih, ljubitelje prirode privlači i spektakularni pogled na jezero i vulkansku planinu Fudži.

U Aokigahari nema vetra jer mu visoka gustina drveća onemogućava da “prodre” u nju, i u njoj skoro da uopšte nema životinja zbog čega je šuma izuzetno i jezivo tiha. Mogu se čuti samo cvrkuti ptica, a i to je veoma retka pojava. Pokriva čak 35.000 metara kvadratnih, a šuma je toliko gusta da i tokom najsunčanijih dana je jako teško naći prostor koji nije potpuno mračan.

Za nju kažu da je obavijena tamom i skrovito mesto u koju oni koji se u nju zapute, najčešće se više nikad ne vraćaju. U ovoj šumi vladaju jako niske temperature, a svojim ambijentom Aokigahara jednostavno govori da posetioci nisu dobrodošli. Presudan faktor tom osećaju jeste onesposobljavanje kompasa, mobilnih telefona i GPS sistema navodnim “višim silama”, dok je zapravo glavni uzrok bogatost zemljišta magnetnim gvožđem.

Šuma ima istorijsku povezanost sa demonima iz japanske mitologije. Takođe, ona je popularno mesto za samoubistva. Za pola veka, više od 500 njih je oduzelo sebi život upravo u Aokigahari.

Navodno je sve počelo kada je Seićo Macumoto izdao roman “Crno more stabala”, u kome dvoje ljubavnika u ovoj šumi izvršavaju suicid. Međutim, istorija ukazuje da je samoubistava bilo jos od 1950. pa se predpostavlja da je u Aokigahari pre izlaska knjige na stotine japanaca oduzelo sebi život.

Stvar je dospela u žižu javnosti sedamdesetih, kada je japanska Vlada počela sa godišnjim čišćenjem terena u potrazi za telima. Od tada do danas, svake godine se među prastarim drvećem na vulkanskom tlu Aokigahare pronađu prosečno između 70 i 100 tela ljudi koji su sami sebi oduzeli život. Još se ne zna koliko im je tela promaklo. Sve su prilike da postoji neka obešena osoba u Aokigahari u bilo kom trenutku.

Aokigahari nosi nezahvalnu titulu najpopularnijeg mesta za samoubistva u Japanu, a drugo je najpopularnije mesto na celom svetu, odmah iza mosta Golden Gejt u San Francisku.

Šumu je i ranije pratila mračna reputacija, jer se u njoj, u 19. veku, praktikovao običaj da se stariji članovi porodice ostavljaju da umru na zabačenim mestima kada postanu preveliki teret svojim najbližima. Ostavljeni bi, međutim, preminuli sporom, užasnom smrću izgladnjavanja, i veruje se da je ova šuma zaposednuta dušama napuštenih.

Poslednjih godina najteže su bile 2003. i 2004. kada je iz šume izvučeno 105, odnosno 108 beživotnih tela. Podaci iz 2010. godine pokazuju osetni pad, tada su zabeležena samo 54 samoubistva, ali i 247 pokušaja.

Najveći broj ljudi koji su uspeli u nameri da u toj šumi sebi oduzmu život, to su učinili uzimanjem fatalne količine lekova i vešanjem, a sudeći po porukama koje su ostavili za sobom, najčešći motivi su osećaj usamljenosti i odbačenosti, ali i prezaduženost.

Na ulasku u Aokigaharu, postavljeni su je natpisi i motivacione poruke koji odvraćaju potencijalne samoubice da dignu ruku na sebe. Širom šume su postavljeni i telefoni volontera na drveću koji nude psihičku podršku. Mogu se videti i oproštajne poruke i stvari, koje su oni slabiji ostavili kao sećanje na njih.

“Život je dragocenost! Molimo vas da razmislite!” ili “Mislite na svoju porodicu!” , su samo neke od poruka koje se mogu videti na svakom koraku. Jedna od poruka verovatno igra na kartu japanske kulture, pa zato glasi: “Ako ovde počinite samoubistvo, medvedi će kakiti na vaš leš”.

Lokalni meštani kažu da mogu da se vide tri tipa posetioca: šetače – koji su zainteresovani za prelepe prizore, radoznale – oni koji vole da bace pogled na jezivu šumu, i one koji ne planiraju da se vrate iz nje.

Aokigahara je bila inspiracija Vataru Curumiju u knjizi “Potpuni vodič za samoubistvo”, koja je objavljena 1993. godine i prodata u više od milion primeraka. U knjizi je prikazana kao idealno mesto za samoubistvo, jer omogućuje tihi kraj daleko od očiju porodice i prijatelja.

U toj knjizi autor ocenjuje čitav niz različitih metoda samoubistva, poput presecanja vena ruku, ili vratne arterije, vešanja, uzimanja smrtonosne doze lekova, skakanja kroz prozor, gušenja gasom ili smrti u namerno izazivanoj saobraćajnoj nesreći.

Inače, samoubistva su u Japanu velik problem. Ova zemlja koju poistovjećujemo sa tehnološkim napretkom, radom, tradicijom i poštovanjem, već je nekoliko desetina godina na vrhu svetskih lestvica po broju samoubojstava.

Država koja ima oko 130 miliona stanovnika, godišnje zbog samoubistava izgubi oko 30.000 duša. Samoubistvo je izlaz na koji se u japanskoj kulturi ne gleda sa neodobravanjem, ono se ponekad smatra i časnim činom.

Pogledajte video:



test.